Zavojsko jezero na Staroj planini nema uređene plaže niti posebne turističke sadržaje, ali je uprkos tome, ili baš zbog toga, pravi biser i rezervoar modrozelene, besprekorne planinske pijaće vode. Zbog strmih obala kupanje se ne preporučuje, a na nekoliko divljih plaža u vodu se ulazi na vlastitu odgovornost.
Zavojsko jezero
Poluprirodna akumulacija sa branom koja je podignuta osamdesetih na klizištu iz 1963. godine, dugačka je nekih 12 kilometara, a prikuplja vodu Visočice, ali i drugih manjih reka na slivnom području od Zavoja do Dojkinaca. Tu ne postoji nijedna fabrika, niti bilo koji drugi zagađivač, jer je desetak sela uzvodno od akumulacija gotovo pusto.
U najširem delu Luće, od jedne do druge obale ima preko 500 metara, a najveća dubina neposredno ispred akumulacije je blizu 90 metara. Jezero se pruža od brane Zavoj do sela Pakleštica, gde je i početak akumulacije.
Upravo besprekorna čistoća i prelepa priroda su razlozi zbog kojih ovde tokom leta dolaze mnogi zaljubljenici u prirodu, pecanje, ali i oni koji vole da šetaju po okolini. Poslednjih godina sve je više posetilaca iz cele Srbije, ali i susedne Bugarske, pa i iz zapadnoevropskih zemalja.
Iz akumulacije se proizvodi struja, a voda se do agregata u Pirotu vodi tunelom, probijenim ispod planine, dužine 10 kilometara. Dugoročnim planovima akumulacija je predviđena za vodosnabdevanje dva miliona žitelja ovog dela Srbije, ali i za povećanje proizvodnje električne energije, prevođenjem viškova bujičnih voda Toplodolske reke.
Na dnu jezera su ostala sela Zavoj, Mala i Velika Luknja, koja su potopljena 1963. godine, kada se u kanjon Visočice sručilo ogromno klizište i zaustavilo reku. Bilo je to četvrto po veličini klizište u ondašnjoj SFRJ, zapisali su hroničari. Upravo ono je neimarima dalo ideju da se ovde sagradi brana. A uprkos tome što je izuzetno opasno, jezero svakog leta ima svoje kupače.
Izvor: novosti.rs
Lokacija: Zavojsko jezero