Reka Ljuboviđa – Planinska lepotica

Na poziv prijatelja Miroslava Simića i Davida Jakovljevića, ribolovaca iz Ljubovije, odlučio sam da prvomajske praznike provedem na ovoj zaista prelepoj i malo poznatoj
salmonidnoj vodi.

Ljuboviđa na mapi

Reka Ljuboviđa izvire blizu samog vrha planine Jablanik. To je mala voda u prvih desetak kilometara, ali kod mesta Zeleni vir u nju se uliva rečica Zavješnica. Potočna pastrmka u Zavješnici je retka i uglavnom su to sitni primerci, jer se radi o malo većem potoku koji izvire ispod planine Medvednik. Nakon ušća Zavješnice i mnogobrojnih malih izvora i vrela, Ljuboviđa postaje planinska reka solidnog protoka i sa puno dubljih virova. Reka je duga preko 30 kilometara i u donjem toku prima i
Orovičku reku koja dolazi sa planine Bobije. U ovom donjem delu reke ima klena, ali i kalifornijske pastrmke, koja je verovatno pobegla iz nekoliko ribnjaka koji se nalaze uz Ljuboviđu sve do njenog ušća u reku Drinu kod Ljubovije.

U gornjem i srednjem toku reka se probija kroz prelepu klisuru koja je na nekoliko mesta neprohodna, pa se na tu mora peti uz strme obale na put, kako bi se ti neprohodni delovi zaobišli. Inače, korito reke je obraslo sitnim rastinjem, a mnogobrojne stene i useci između kojih su jaki brzaci dodatno otežavaju kretanje. Tek u donjem delu, bliže ušća u Drinu, reka postaje malo šira i pristupačnija

Od ušća u reku Drinu pa do „Rimskog mosta“, koji inače potiče iz Vizantijskog doba (karavanski put ka Valjevu i Beogradu), ribolov je dozvoljen mahačem na veštačku mušicu i na varalicu. Od „Rimskog mosta” pa do Živanovića vodenice ribolov je dozvoljen isključivo na veštačku mušicu mahačem. Dozvoljen je izlov tri potočne pastrmke dužine preko 35 cm i može se loviti isključivo vikendom (subota i nedelja). Od Živanovića vodenice, pa do izvora reke Ljuboviđe i Tribuđe zabranjen je
svaki ribolov.

U srednjem i gornjem delu toka Ljuboviđe gde je dozvoljeno samo mušičarenje, zbog konfiguracije terena ribolovci gotovo isključivo koriste „kolutne“ zabačaje, jer je mahanje i ribolov na suvu mušicu na većini mesta gotovo nemoguć zbog bujne vegetacije uz samo, i na većini mesta, usko korito reke. Treba naglasiti da ovo nadmetanje sa divljom autohtonom potočarom, koja je ovde veoma oprezna i plašljiva, zahteva od ribolovca puno truda i znanja.

To je za ribolovce pravi izazov, jer treba plasirati mušicu (najčešće nimfu) sa malog manevarskog prostora na veću distancu. Ako priđete preblizu malim virovima od ulova neće biti ništa. I pored solidne tehnike zabačaja dobar deo ribolova proveli smo u otkačinjanu mušica sa okolnog granja, što je naravno sastavni deo uživanja na ovoj
prelepoj reci. Nismo uspeli da prevarimo neke krupnije primerke pastrmke i uglavnom su se javljali sitniji koje smo uredno vraćali nazad u vodu. Sve ribe koje smo uspeli da prevarimo bile su ulovljene isključivo posle besprekorno izvedenih zabačaja. Ovog proleća,po rečima mojih prijatelja Miroslava i Davida, najlovnije su bile nimfe
„fazanov rep” kao i razne imitacije tulara sa zlatnom ili mesinganom glavom.

Na ovoj reci treba koristiti fini pribor, a štapovi treba da budu klase AFTMA 3 ili maksimum 4. Predvezi od monofila ili fluokarbona ne treba da budu deblji od 0,14 mm. Ukoliko je voda blago zamućena posle kiše, treba obavezno bacati i manje strimere u nekim malo većim virovima gde se uz malo sreće može uloviti i neka „ozbiljnija“ riba. Iako su u ovoj reci krupni primerci pastrmke retki, sigurno ćete usavršiti vašu tehniku „kolutnih“ zabačaja kao i sam pristup ribolovu (neutralna odeća, lagano prikradanje i kretanje uzvodno se podrazumeva).

Na Ljuboviđi nije moguće da nekoliko ribolovaca lovi na istom viru, jer kada divlja krupnija pastrmka vidi ribolovca, taj dan se gotovo sigurno više ne može uloviti. Najbolje je da poranite ujutro i da odpecate prvi na vodi na udarnim mestima, pa uz malo sreće i drugih povoljnih okolnosti (treba ispoštovati sve gore navedeno) ulovite krupniju pastrmku, što će vam sigurno pričiniti veliko zadovoljstvo. U donjem delu reke nizvodno od „Rimskog mosta“ gde je dozvoljeno loviti i na varalicu, probao sam i voblere, a nekoliko dešavanja je bilo u poznatom „Ðukića viru“.

Reka je još uvek bila malo povišenog vodostaja u odnosu na letnji nivo, pa sam bacao dvodelne otežane voblere. U ovakvoj situaciji treba pokušati i sa malim sunđerastim peševima, jer su neki virovi dosta duboki i jakog protoka, pa je vobler nemoguće voditi bliže dnu gde leži krupnija pastrmka. U kasno proleće i početkom leta bliže ušću u reku Drinu, manjim voblerima i leptirima mogu se loviti i solidni klenovi.

Varaličarski štapovi treba da su kraći, do 220 cm (ima mnogo zavlačenja po granju) i malih težina bacanja, sa malim i laganim mašinicama. Vreli letnji dani su pred nama i ukoliko poželite da odete u netaknutu prirodu, lagana šetnja uz kanjon Ljuboviđe je svakako pravo rešenje. Ukoliko volite fotografiju, obavezno ponesite sa sobom i fotoaparat jer zaista ćete uživati

Do kanjona se stiže kada krenete asfaltnim putem od Ljubovije ka Valjevu i na nekih 10 km skrenete na makadam koji vodi uz reku (oni koji se kreću od Valjeva ka Ljuboviji kada pređu „Proslop“ treba da skrenu na taj makadam na kraju nizbrdice). Skretanje je malo iznad same reke pa se ne može promašiti. Ko voli da se vozi džipovima može doći i putem od Stava, gde se preko sela Drenajić stiže do mesta Zeleni vir (gde se spajaju Zavješnica i Ljuboviđa).

Ljuboviđa je reka na koju pre svega treba ići radi uživanja u netaknutoj prirodi, a nadmetanje sa ovim malim pegavim lepoticama laganim mušičarenjem i ultra lakim varaličarenjem ima svoje draži i doneće vam puno lepih trenutaka na vodi.

Zoran Pantović Kosta

izvor:revirisrbije

Nekoliko terena na Ljubovidji:  http://www.gdenapecanje.com/mesta-za-pecanje/reka/ljubovidja-1/

Reportaža sa Ljuboviđe: http://www.musicar.rs/reportaza-ljubovida/

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *